Postanite partner: Da li želite da se pridružite našoj mreži strateških partnera?
test samostalnosti preduzetnika

Test samostalnosti preduzetnika

Blog

Test samostalnosti preduzetnika

Test samostalnosti preduzetnika uveden je 2020. godine, u okviru Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Test samostalnosti uveden je kao način da se utvrdi nezavisnost odnosno zavisnost određenog preduzetnika u odnosu na njegovog nalogodavca. Pojedinosti testa samostalnosti kao i kriterijumi za njegovo sprovođenje propisani su članom 85 navedenog zakona.

Razlozi za uvođenje testa samostalnosti

Osnovni motiv za izmenu zakona i uvođenje testa samostalnosti preduzetnika bila je već dobro ukorenjena praksa u kojoj zaposleni ne zaključuju ugovor o radu sa svojim poslodavcem, već se umesto toga registruju kao preduzetnici, i to uglavnom kao preduzetnici paušalci.

Ovaj sistem je naročito bio zastupljen u IT industriji, a preduzetnici registrovani na ovaj način su sa poslodavcem zapravo zaključivali ugovor o pružanju usluga, u kojem se poslodavac pojavljuje kao nalogodavac.

Ovakav način poslovanja imao je za cilj poresku optimizaciju, imajući u vidu značajnu razliku između poreza i doprinosa na zaradu i poreza i doprinosa na paušalno utvrđen prihod.

Načelo fakticiteta

U skladu sa članom 9, tačkom 2, Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je da ukoliko se simulovani pravni posao koristi za prikrivanje nekog drugog, u ovom slučaju disimulovanog, pravnog posla za utvrđivanje poreske obaveze kao osnova uzima disimulovani pravni posao (punovažan, zakonski valjan).

To znači da se u skladu sa načelom fakticiteta uvek uzima onaj pravni posao koji faktički postoji između stranaka. Dakle, faktičkim, odnosno disimulovanim pravnim poslom, smatra se radni odnos između poslodavca i zaposlenog koji je prijavljen kao preduzetnik, a ne ugovor u pružanju usluga, koji je u ovom slučaju simulovani pravni posao.

Problem sa direktnom primenom načela fakticiteta iz Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji je u prevelikoj proizvoljnosti i slobodi poreskih organa prilikom utvrđivanja postojanja simulovanog pravnog posla. Ovo bi dovelo do pravne nesigurnosti, neujednačene poreske prakse kao i neadekvatne primene samog načela fakticiteta.

Kako bi se to izbeglo, zakonodavac je doneo tačno određene kriterijume koji ukazuju na samostalnost odnosno nesamostalnost preduzetnika u obavljanju svoje delatnosti i koji bliže određuju i preciziraju samo načelo fakticiteta.

Na koga se odnosi test samostalnosti?

Test samostalnosti odnosi se na preduzetnike bez obzira na poreski model. To znači da testu podležu i preduzetnici paušalci i preduzetnici koji vode poslovne knjige, tj. koji se se opredelili za samooporezivanje.

Test samostalnosti se NE odnosi na:

• preduzetnike poljoprivrednike
• pravna lica
• advokate, tj. preduzetnike koji ne mogu biti u radnom odnosu kod nalogodavca, u skladu sa zakonom koji uređuje obavljanje njihove pretežne delatnosti
• preduzetnike koji nisu registrovani u Agenciji za privredne registre

Ko se smatra nalogodavcem?

Nalogodavac može biti bilo koje pravno lice, domaće ili strano, kao i preduzetnik koji direktno ili indirektno angažuju preduzetnika za obavljanje poslova.

Međutim, u slučajevima kada preduzetnik obavlja delatnost koristeći internet platforme kao što su Upwork, 99designs, Fiverr, Outsourcely, i dr. onda se platforme ne smatraju nalogodavcima, jer su one samo posrednici u pronalaženju poslova.

Kriterijumi testa samostalnosti

Kada je u pitanju test samostalnosti, teret dokazivanja pada na Poresku upravu. Dakle, da bi se utvrdila nesamostalnost preduzetnika u odnosu na određenog nalogodavca, Poreska uprava mora da utvrdi postojanje najmanje 5 od predviđenih 9 kriterijuma samostalnosti:

1. Radno vreme, odmori i odsustva

Ovaj kriterijum se odnosi na:

• ko određuje radno vreme preduzetniku, nalogodavac, lice povezano sa nalogodavcem ili sam preduzetnik,
• da li je preduzetnik slobodan da uzme odmor kada želi, ili to zavisi od odluke nalogodavca i
• da li se preduzetniku umanjuje naknada za vreme provedeno na odmoru.

2. Poslovni prostor

Ispituje se odakle preduzetnik obavlja svoje poslove, odnosno da li ima obezbeđen svoj poslovni prostor za rad ili koristi prostorije nalogodavca za obavljanje posla.

3. Stručno usavršavanje

Predmet testa je da li nalogodavac ili lice povezano sa nalogodavcem snosi troškove, vrši ili organizuje stručno usavršavanje preduzetnika.

4. Način angažovanja preduzetnika

Ispituje se na koji način je nalogodavac pronašao i angažovao preduzetnika odnosno da li je nalogodavac raspisao oglas za posao ili je angažovao treće lice koje se bavi pronalaženjem lica za obavljanje poslova. Ukoliko je odgovor na ovo potvrdan, smatra se da preduzetnik nije samostalan po ovom kriterijumu.

5. Sredstva za rad i upravljanje procesima rada

Kod ovog kriterijuma kontrolišu se dve situacije:

• da li nalogodavac odnosno lice povezano sa nalogodavcem obezbeđuje ili finansira nabavku osnovnih sredstava potrebnih za redovan rad preduzetnika, ili preduzetnik koristi svoj alat i opremu potrebnu za rad, kao i način na koji je nabavio ovaj alat i opremu i
• da li je nalogodavac obezbedio neku specijalizovanu opremu za rad, a preduzetnik inače koristi svoje alate i svoju opremu, u kom slučaju se smatra da samostalnost preduzetnika nije ugrožena.

6. Ostvaren prihod u prethodnih 12 meseci

Predmet ovog kriterijuma je koliki je procenat prihoda preduzetnik ostvario od samo jednog nalogodavca u protekloj godini. Ukoliko ovaj procenat iznosi više od 70%, smatra se da je samostalnost preduzetnika ugrožena.

7. Snošenje rizika

Ispituje se da li ugovor između nalogodavca i preduzetnika sadži klauzulu o snošenju rizika preduzetnika za uspeh posla preduzetog za klijenta nalogodavca. Ukoliko ovakve klauzule nema, odnosno ukoliko preduzetnik ne snosi poslovni rizik, smatra se da je njegova samostalnost u odnosu na nalogodavca ugrožena.

8. Zabrana poslovne saradnje sa drugim nalogodavcima

Kontroliše se da li ugovor između nalogodavca i preduzetnika sadrži zabranu (delimičnu ili potpunu) preduzetniku da pruža usluge drugim nalogodavcima. Ukoliko ova zabrana postoji, smatra se da preduzetnik nije samostalan po ovom kriterijumu. Ipak, postoji izuzetak, ukoliko se zabrana odnosi samo na uzak krug direktnih konkurenata nalogodavca.

9. Trajanje angažovanja preduzetnika

Po ovom kriterijumu smatra se da preduzetnik nije samostalan, ukoliko obavlja aktivnosti za istog nalogodavca duže od 130 dana, sa ili bez prekida, u periodu od 12 meseci.

Koje su posledice nesamostalnosti preduzetnika?

Ukoliko preduzetnik ne zadovolji minimum za ispunjenje testa samostalnosti, nema ograničenja oko obavljanja delatnosti niti se paušalcima ukida pravo na paušalno oporezivanje. Preduzetnik normalno nastavlja sa obavljanjem svoje preduzetničke delatnosti.

Posledica koja proizlazi iz nesamostalnosti ogleda se u samom oporezivanju prihoda koji preduzetnik ostvari od nalogodavca u odnosu na kojeg se utvrdi da je nesamostalan. Ovaj prihod biće oporezovan kao drugi prihod, u skladu sa članom 85 Zakona o porezu na dohodak građana. Sav ostali prihod koji preduzetnik ostvaruje od drugih nalogodavaca, u odnosu na koje se utvrdi da je samostalan, oporezivaće se kao prihod od samostalne delatnosti.

Dakle, preduzetnik koji ne prođe test samostalnosti, plaća porez na bruto ostvaren prihod, bez odbitka normiranih troškova, u iznosu od 20% dok doprinose za PIO fond snosi nalogodavac u odnosu na koga se utvrdi nesamostalnost preduzetnika u toku poreske kontrole. U slučajevima kada je nalogodavac strano pravno lice, doprinose za PIO snosi preduzetnik.

 

Ostavite svoj komentar ovde

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.